Kako su fasade proslavile jedan grad

U Šefšauenu u Maroku, legenda tvrdi da se pod pokroviteljstvom noćne tame, lokalne žene okupljaju, dele u parove i tako udružene kreče ulice i kuće u plavu boju.
Na ovaj način one podržavaju tradiciju staru oko 500 godina, koja je gradu donela slavum brojne posete i porast turizma.

Do sredine XX veka Šefšauen je bio nezaobilazna tačka trgovačke rute između Feza i Tangiera. Sada, uprkos svojoj relativno nestalnoj lokaciji na severnoj strani Maroka, turisti hrle ka njemu tokom cele godine, ne bi li videli te magične plave ulice, zbog kojih je grad dobio nadimak "Plavi biser".

Iako je lepota Šefšauena prvi put privukla zapadne turiste još '60-ih godina prošlog veka, njegova popularnost se ubrzala u doba Instagrama, kada su slike ovog grada koje su kačili turisti – posetioci zainteresovale ljude da posete mesto koje se proslavilo zahvaljujući plavoj boji ulica.

Naravno, ovo nije jedina lepota Šefšauena. Ovaj grad je, uprkos prilivu turista, i dalje ostao jedan od mirnijih gradova u Maroka zato što nudi opuštajući odmor, mnogo mirniji od duha gradova Fez i Marakeš.

Lutanje kroz ovaj monohromatski grad je svojevrsno bajkovito iskustvo. Unutar medine, ili stare četvrti, ulice se, ponajviše zahvaljujući fasadama, kupaju u nijansama plave boje, a njihovoj lepoti doprinose i elegantni ukrasi na rezbarenim vratima, kao i šareni lonci i saksije sa cvećem. Tipično popodne posetilaca Šefšauena podrazumeva istraživanje glavnog trga, Outa el Hammam, razgledanje prodavnica koje nude ručno tkane tepihe, zanatske tvorevine od kože, razne rukotvorine od drveta, kao i hedonistički predah za obedovanje ili ispijanje čaja od nane na nekoj od prelepih restoranskih terasa.

Šefšauen, na berberskom znači "pogled na rogove" a odnosi se na dva planinska vrha planine Rif koja okružuju grad. Grad je osnovan 1471. Godine. Lokacija je namerno nepristupačna – grad se nalazi na udaljenoj padini, kako bi, u to vreme, zaustavio napredak portugalske vojske. Ubrzo nakon osnivanja, grad je od je iz jedne zidne tvrđave, (koja i dalje stoji u centru grada), počeo da izrasta u živahnu metropolu u koju su dolazila lokalna plemena, španski Mavari i Jevreji koji su prognani iz Evrope tokom srednjeg veka. U ovom gradu su, kroz ornamente i pločice, i dalje vidljivi andaluzijski uticaji, naročito u staroj četvrti.

Razne su teorije o nastanku ovog plavog grada, ili kako ga zovu „Plavog bisera“. Iako neki smatraju da se tradicija krečenja fasada u plavo razvila tek u XX veku, kada su Jevreji bežali od Hitlerovih zlodela, ova praksa stanovnika Šefšauena ipak datira iz mnogo ranijeg perioda. Prva priča kaže da su ga počeli bojiti Jevreji koji su se nastanili u gradu nakon velikog proterivanja iz Španije u 15. Veku. Svoje fasade su krečili u plave boje kao izraz njihovog kulturnog i verskog uverenja jer je plava, boja mora i neba, za Jevreje uvek predstavljala božanstvo.

Ali, ova priča o plavom Šefšauenu nije jedina, postoje tvrdnje da su stanovnici izabrali plavu boju za svoje fasade kako bi na taj način oterali komarce, to jest, „zbunili ih“ i naveli da pomisle da je plavetnilo pod njema u stvari plavetnilo mora. Neki, pak, tvrde da je grad plav samo i isključivo zato što ta boja podseća na more koje se pred njim prostire, kao i da bi delovale hladnije – jer plava boja pripada spektru hladnih boja.

Bilo kako bilo, stanovnici ovog grada kreče svoje kuće u nijansama plave i do tri puta godišnje i sasvim je izvesno da je ova praksa gest građanskog jedinstva i ponosa na njihov rodni grad. Kao posledica ovog gesta povećana je posećenost ovom živopisnom gradu i njegovo značajno mesto na turističkoj mapi.